Arhiva internet prezentacije Ministarstva privrede do 31. avgusta 2021. godine

Kontaktirajte nas

+ 381 11 36 42 600

ili

Ocenite sajt

Online formularom

VAŠE MIŠLJENJE

>>pišite nam
12.02.2021.

Vlada Srbije usvojiće ovog meseca strategiju državnog vlasništva i upravljanja preduzećima u vlasništvu države u periodu 2021-2027. i tokom ove godine će početi da se primenjuje. Cilj je odgovorno vlasničko upravljanje državnim preduzećima, kojim će se efikasno i dugoročno štititi vrednost tih kompanija. Namera je i da se uspostavi kvalitetan sistem korporativnog upravljanja u državnim preduzećima. Tako će početi kvalitetna reforma javnih preduzeća za koja se obično kaže da su najveći strukturni problem javnih finansija, najavljuje Anđelka Atanasković, ministarka privrede.

Posle nekoliko godina poslovanja sa pozitivnim rezultatima, javna preduzeća su 2019. imala gubitak od 574 miliona dinara. Može li se očekivati da u ovoj godini povećaju investicije?

Verujem da će reforma javnih preduzeća, koju ćemo postići uz pomoć strategije doprineti ekonomskoj efikasnosti i konkurentnosti privrede.

U izveštaju Svetske banke navodi se da 2,2 procenta BDP-a, što je preko milijardu evra, odlazi na subvencije koje država daje raznim preduzećima, od čega je 60 odsto za javna preduzeća. Ima li naznaka da će doći do postepenog smanjenja državnih dotacija?

Upravo strategija o kojoj sam govorila treba da omogući profesionalno i odgovorno vlasničko upravljanje državnim preduzećima, kojim će se efikasno i dugoročno štititi i održavati vrednost njihovih portfelja.

PEU Resavica posluje sa godišnjim gubitkom od oko 15 miliona evra, uprkos godišnjim subvencijama od oko 40 miliona evra. Šta ćete konkretno učiniti da ovo preduzeće, u koje je država za poslednjih osam godina sasula oko 340 miliona evra stane na noge i počne da posluje po tržišnim principima?

Subvencije za JP PEU Resavica dodeljuju se preko razdela Ministarstva rudarstva i energetike. Shodno tome, utvrđivanje visine i namene sredstava subvencija je u nadležnosti tog ministarstva.

Posle uspešnih privatizacija RTB Bora, „Železare” i PKB-a stiče se utisak da se stalo sa privatizacijama državnih preduzeća. Zbog čega?

Postupak privatizacije je usporen tokom 2020. zbog epidemije virusa korona. Očekujemo da će se u ovoj godini popraviti tržišni uslovi i da će se ubrzati postupak. U ovoj oblasti imamo razloga da budemo zadovoljni rezultatima. Kao što ste rekli, imali smo u prethodnih pet godina uspešno rešene najveće izazove, kao što su veliki giganti „Železara”, „Galenika”, RTB Bor i PKB korporacija, ali i druga manja preduzeća.
Nasledili smo oko 560 firmi za privatizaciju, a sada ih je u privatizacionom portfelju Ministarstva privrede 78. Zato možemo da kažemo da taj postupak ulazi u završnu fazu. Za oko 20 preduzeća postoje svi uslovi da se objavi javni poziv, a u toku su tri javna poziva i to za „Krušik – plastika” AD „Osečina”, VPD „Smederevo d. o. o.” i Ribarsko gazdinstvo AD Beograd.

Petrohemija i MSK su u 2019. napravili gubitak od 20 miliona evra. Da li postoje zainteresovani kupci za ove firme i možemo li očekivati uskoro tendere za njihovu prodaju?

Što se tiče HIP „Petrohemije” AD Pančevo radna grupa za rešavanje statusa i privatizaciju intenzivno radi na sagledavanju svih okolnosti koje bi mogle biti od značaja za sprovođenje postupka privatizacije, kao i pružanju pomoći u rešavanju svih pitanja koja je potrebno rešiti kako bi se postupak sproveo u najboljem interesu svih strana. Nakon dostave dokumentacije i završetka svih procesa, uključujući i novu procenu, pokrenućemo aktivnosti koje se odnose na sprovođenje postupka privatizacije.
Za MSK „Kikinda”, možemo reći da će ministarstvo, nakon dostave nove procene celokupne imovine, obaveza i kapitala sa stanjem na 31. decembar poslednje poslovne godine i u zavisnosti od interesovanja potencijalnih investitora za privatizaciju, sagledati mogućnosti za pokretanje aktivnosti koje se odnose na sprovođenje postupka privatizacije ovog privrednog subjekta.

Premijerka je povodom 100 dana rada vlade rekla da je za dostizanje rasta od šest odsto potrebno da se posluje dan i noć. Da li vi radite dan i noć s obzirom na to da je na vama veliki deo tereta jer nam od investicija, koje su u padu zbog pandemije, upravo zavisi taj rast? Da li ste se osetili prozvanim u kritici predsednika Srbije i da li ste vi u grupi ministara na koje je ljut?

Dolaskom na čelo privrede Srbije maksimalno sam se posvetila zadatku koji mi je poveren, kako bih opravdala poverenje predsednika, premijerke i građana Srbije. Za nas je od izuzetnog značaja to što nijedan projekat nije zaustavljen, odnosno, da se nijedan investitor neće povući. Imamo naznake reinvestiranja u Srbiji i najave dolaska nekih novih investitora, što je ohrabrujući signal.

Možete li da precizirate koje nove strane investicije očekujete i koje kompanije najavljuju dodatna ulaganja?

Kada je reč o stranim investicijama, želim da naglasim da se u ovom trenutku pregovara sa nekoliko važnih ulagača, ali da pravila savremenog poslovanja, razlozi konkurencije i zaštite poslovnih interesa kompanija, nalažu da se imenima kompanija zvanično raspolaže tek kada dođe do formiranja ugovornog odnosa ili neposredno pre toga. Ono što je najvažnije jeste privlačnost Srbije kao investicione lokacije i naša je namera da investicioni ambijent i dalje razvijamo i unapređujemo. Dakle, nije samo podrška države kroz dodelu sredstava podsticaja i drugih instrumenata državne pomoći u središtu pažnje, predstoji nam poboljšanje i zakonskih normi sadržanih u najvažnijem propisu u oblasti investicija, a to je Zakon o ulaganjima.

Da li očekujete da će domaći privrednici u ovoj godini povećati ulaganja i za koliko?

Ovu 2021. vidim kao godinu oporavka svetske privrede posle teške pandemije. Naše ne samo želje već i očekivanja su da će se tokovi proizvodnje i povezivanja privrede kako na regionalnom, tako i evropskom i svetskom nivou pokrenuti i ostvariti vidljivi rezultati u narednim mesecima. Ministarstvo privrede spremno je da nastavi saradnju sa domaćim privrednim subjektima i podrži ih dodelom podsticaja, u oblasti proizvodnog sektora. Kada je reč o srednjim i velikim privrednim subjektima, kako u proizvodnom sektoru, tako i nekim drugim specifičnim sektorima kao što su usluge hotelskog smeštaja, zatim prehrambena industrija postoje uredbe kao takozvane šeme regionalne državne pomoći u čijim okvirima ministarstvo ima mogućnost ugovaranja navedene podrške. U oblasti prehrambene industrije, pripremamo uredbu kojom pozivamo domaće privrednike da nam se obrate.

Koliko su dosadašnje mere za ublažavanje gubitaka zbog pandemije pomogle privredi da preživi i kakva je trenutno privredna aktivnost?

Svi ekonomski pokazatelji govore da Srbija ima najbolji rezultat kada je reč o privrednom rastu u Evropi i da je na dobrom putu da taj trend i nastavi. Optimizam je realan, što potvrđuju i prognoze Evropske komisije i Međunarodnog monetarnog fonda, koji nam predviđaju veću otpornost i rast u trenutnoj globalnoj krizi nego drugim državama.
Pokrivanje dela minimalnih zarada, odlaganje poreza, moratorijum na kreditne obaveze, subvencije za zarade novozaposlenih, uz kreditnu podršku za likvidnost, mere su koje su bile prva i prava pomoć u teškom periodu.
Više od 160 milijardi dinara prošlo je kroz razdeo Ministarstva privrede za podršku privredi u očuvanju likvidnosti i postojeće zaposlenosti. Kroz mere pomoći ministarstva do sada je podržano oko 250.000 privrednih subjekata. Očekujemo smirivanje situacije, ali pažljivo pratimo stanje u privredi, kako bismo blagovremeno reagovali u slučaju potrebe. Privredna aktivnost se oporavlja.

Koji sektori su najranjiviji i mogu li se osloniti na vašu podršku?

Jedna od analiza posle samo mesec dana karantina pokazala je da se izdvojilo osam sektora kojima je već nakon ovog perioda bilo ugroženo poslovanje, odnosno, našli su se u problemu zbog toga što se njihov profit i način rada, pre svega, oslanja na ljudsku interakciju i rad na terenu. Najugroženiju su sektor turizma, ugostiteljstva, trgovine i to maloprodaje (izuzev prehrambenih prodavnica i apoteka), umetnost, zabava i ostale uslužne delatnosti, sporta i rekreacije, saobraćaja i osiguranja.
Nakon početnih problema, sektor industrije se dobro oporavlja, a pojedine delatnosti, poput IT usluga i dostave doživeli su rast tokom ovog perioda.

Šta je to što je privredi trenutno najpotrebnije?

Ministarstvo privrede je prepoznalo da je privredi neophodno obezbediti i dodatnu podršku u 2021, u slučaju potrebe, za očuvanje likvidnosti, ali i podsticaje za nove investicije za one koji žele da prošire već postojeće poslovanje i početnike u poslovanju.
U cilju pomoći vlada je usvojila četiri programa na osnovu kojih će se privrednim subjektima staviti na raspolaganje dve milijarde dinara bespovratnog novca za nabavku opreme, podsticanje preduzetništva kroz razvojne projekte i započinjanje poslovanja, a posebno za žene i mlade. Za tri programa su već raspisani javni pozivi, dok će za četvrti biti početkom marta, nakon odabira banaka i lizing kompanija, partnera u sprovođenju programa za nabavku opreme.

Kako podstaći ljude da se odvaže i u vreme krize počnu poslovanje? Koliko je u Srbiji osnovano novih preduzeća u protekloj godini?

U 2020. osnovano je 9.176 privrednih društava i 29.810 preduzetničkih firmi. Dakle, i u ovoj teškoj godini, značajan broj ljudi odlučio se da započne sopstveni biznis.
Za početnike u poslovanju ministarstvo je obezbedilo 150 miliona dinara bespovratnih sredstava. Program je, kombinacija bespovratnog novca, koji čine do 30 odsto investicije, odnosno do 40 odsto ukupne investicije za privredne subjekte iz nerazvijenih lokalnih samouprava, i povoljnog kredita Fonda za razvoj.
Program za podršku ženama preduzetnicama, koje imaju firme pet godina i životne su dobi do 30 godina, prvi put se sprovodi ove 2021. Ministarstvo je obezbedilo 100 miliona dinara bespovratnognovca. Program predstavlja kombinaciju bespovratnog novca, koji čini do 35 odsto investicije, odnosno do 45 odsto ukupne investicije za privredne subjekte cz nerazvijenih lokalnih samouprava i povoljnog kredita Fonda za razvoj.
Ono što je nekima možda potrebnije od novca jesu neophodne informacije, besplatne obuke, savetodavne usluge i mentorstvo. Ministarstvo pprivrede je to obezbedilo kroz program standardizovanog seta usluga? Ovaj program je namenjen potencijalnim i postojećim mikro, malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima.

 

Izvor: Politika

 

Intervju u PDF formatu možete preuzeti OVDE.