Како да уведем ЕУ стандарде за своје производе?

Како се врши означавање производа?

У складу са чланом 24. Закона о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености („Службени гласник РС”, број 36/09-у даљем тексту: Закон) означавање производа који су усаглашени са битним захтевима из техничког прописа, врши се стављањем знака усаглашености на производ, пре него што се тај производ стави на тржиште или употребу.

Да би се знак усаглашености могао ставити на производ морају бити кумулативо испуњена два основна услова:

• да је обавеза стављања знака усаглашености на одређени производ или групу производа изричито прописана конкретним техничким прописом;
• да је производ стварно усаглашен са битним захтевима из конкретног техничког прописа.

Знак усаглашености представља спољну манифестацију уасглашености производа са битним захтевима из техничког прописа, као и потврду да је његова усаглашеност оцењена према прописаном поступку (модулу) оцењивања усаглашености и да је за производ издата одговарајућа исправа о усаглашености. С обзиром на то, стављени знак усаглашености мора бити видљив, читљив и неизбрисив.

Ко ставља Српски знак усаглашености ?

Српски знак усаглашености ставља произвођач, односно његов заступник или увозник ако је то утврђено техничким прописом, после спроведеног оцењивања усаглашености. Он то чини самостално или по упутству именованог тела које је спровело оцењивање усаглашености. При томе посебно треба нагласити да се знак усаглашености не купује, не наручује, односно не добија од именованог тела за оцењивање усаглашености. Лице које ставља знак усаглашености израђује га сам према прописаним димензијама, или то за њега ради неко други. Српски знак усаглашености у оригиналном формату може да се преузме са сајта Министарства привреде: www.privreda.gov.rs

Да ли се Српски знак усаглашености мора ставити искључиво на производ?

Начини и места стављања Српског знака усаглашености прописани су Правилником о начину стављања знакова усаглашености на производе, као и употребу знакова усаглашености („Службени гласник РС”, број 25/10-у даљем тексту: Правилник).

Српски знак усаглашености ставља се на места, према следећем редоследу:

1) на производ;

2) плочицу уз производ;

3) на његову амбалажу или на налепницу или привезницу која се ставља на амбалажу произода;

4) или на документу који прати производ.

1) Правило је да се Српски знак усаглашености ставља на производ, на месту које је лако доступно за преглед. Овај знак мора да се сачува у случају даље обраде, односно дораде производа (или делова производа) или када се тај производ уграђује у објекте или постројења. Ако се знак усаглашености при обради, односно доради производа (или делова производа) мора одстранити, овај знак мора да се пренесе на друго место на производу.

2) Изузетно, ако није могуће ставити Српски знак усаглашености на производ због његове природе, димензије, односно, неких других карактеристика који то онемогућавају, овај знак се може ставити на плочицу или привезницу уз производ.

Стављање Српског знака на производ или плочицу уз производ могуће је на три начина:

• Утискивањем на производ, ако је знак могуће утиснути и трајно сачувати, а да се при томе не проузрокују оштећења производа;
• Утискивањем на плочицу (ако утискивање није могуће на производу, с обзиром на могућа оштећења, димензије производа и сл.) која је стављена на производ и која је предвиђенa за ту намену;
• Отискивањемзнака усаглашености на производу бојом која се не може избрисати, ако се производи не могу означити утискивањем знака усаглашености.

3) Изузетно, ако на производ није могуће ставити знак усаглашености утискивањем или отискивањем или ако то није могуће учинити на плочици на производу, Српски знак усаглашености се ставља отискивањем на његову амбалажу, а ако то није могуће, на на налепницу или привезницу која се ставља на амбалажу производа и то се наводи у документацији која прати производ.

4) Ако се Српски знак усаглашености није могао ставити ни на једно од наведених места, овај знак се ставља отискивањем на неком документу који прати производ (упутство за употребу, гарантни лист или друга документација).

Посебно је потребно нагласити да за производе из увоза, како би се очувала њихова оригиналност, са становишта захтева и права купаца, није могуће испоштовати редослед стављања српског знака усаглашености, како је то наведено у тачкама 1) и 2). Са друге стране, било би претенциозно захтевати од иностраних произвођача да на производе које пласирају на српско тржиште стављају Српски знак усаглашености.

С обзиром на то, увозник иностраних производа ставља Српски знак усаглашености редоследом који је прописан почев од тачке 3) па надаље.

Да ли је на производе, осим знака усаглашености, дозвољено стављати и друге знакове, симболе, натписе или ознаке?

У складу са техничким прописима на производ се може ставити само један знак усаглашености производа са прописаним техничким захтевима. У Републици Србији то је Српски знак усаглашености, а у Европској унији то је CE знак.

Важно је нагласити да је Српски знак усаглашености, односно СЕ знак, ознака за безбедност производа, а не ознака за квалитет производа.

Посебним прописима се могу прописати и други знакови који означавају усаглашеност производа са одговарајућим захтевима из тих прописа (као што је случај у области хомологације возила и делова за возила, за коју је карактеристично постојање Е знака).

На производ се, поред знака усаглашености, могу стављати и друге ознаке, знакови, симболи, натписи и сл. под условом да они, својим изгледом, обликом или садржином не подсећају на знак усаглашености и да не стварају заблуду код корисника производа. Тако на пример, на производе, односно амбалажу производа је могуће стављати и друге ознаке као што су:

• знак квалитета тела за оцењивање усаглашености који је обавио испитивање производа;
• ознака тела да је призвод усаглашен са одређеним стандардом (такву ознаку ставља или његову употребу одобрава тело које је испитало производ у односу на захтеве тог стандарда);
• национални знак усаглашености са српским стандардом, чију употребу одобрава Институт за стандардизацију Србије.

Када се на производе из увоза може ставити Српски српски знак усаглашености?

На производе из увоза српски знак усаглашености се ставља у зависности од врсте исправе о усаглашености која треба да прати производ у складу са одговарајућим техничким прописом. Српски знак усаглашености ставља се на увозне производе на основу издатих исправа о усаглашености, и то:

• на основу оригиналног примерка декларације о усаглашености иностраног произвођача са њеним преводом на српски језик;
• на основу издате Потврде о усаглашености за производе за које је то прописано Правилником о безбедности машина, Правилником о електричној опреми намењеној за употребу у оквиру одређених граница напона и Правилником о електромагнетној компатибилности, односно на основу извода из евиденције о издатим Потврдама о усагашености;
• на основу решења надлежног министра о признавању важења иностране исправе о усаглашености издате од стране иностраног тела за оцењивање усаглашености (Сертификат и сл.), односно извода из Регистра иностраних исправа о усаглашености и знакова усаглашености који важе у Републици Србији.

Да ли произвођач, односно увозник чини прекршај ако стави Српски знак усаглашености на производ који није усаглашен са прописаним захтевима или ако тај знак стави на производ за који то није прописано? 

У складу са Законом, постоји прекршај ако се на производ који није усаглашен са прописаним захтевима стави Српски знак усаглашености, као и у случају када се такав знак стави на производ за који то није прописано.

Ако је један производ предмет више различитих техничких прописа који захтевају стављање знака усаглашености, да ли се ставља један или више знакова усаглашености?

Ако је један производ предмет више различитих техничких прописа који захтевају стављање знака усаглашености, на тај производ се ставља само један знак усаглашености чиме се потврђује да је производ усаглашен са захтевима свих техничких прописа који се на њега односе.

Ако је један производ истовремено предмет Правилника о електричној опреми намењеној за употребу у оквиру одређених граница напона и Правилника о електромагнетној компатибилности, па су у оцењивању његове усаглашености учествовала два тела за оцењивање усаглашености, да ли је у том случају потребно ставити два знака усаглашености? 

У оваквом случају ставља се један знак усаглашености, а испод знака, један испод другог, се наводе јединствени бројеви Именованих тела која су учествовала у оцењивању усаглашености.

Како изгледа и шта обавезно мора да садржи Српски знак усаглашености?

Српски знак представља три велика слова А повезана у облику једнакостраничног троугла (3А).

Висина B знака износи, по правилу, најмање пет милиметара.

Уз Српски знак се ставља јединствени број Именованог тела за оцењивање усаглашености из Регистра именованих тела, као и последње две цифре године издавања исправе о усаглашености, ако техничким прописом није другачије одређено.

Именовање је одобрење које надлежни министар даје телу за оцењивање усаглашености за спровођење оцењивања усаглашености за потребе произвођача, у складу са захтевима из техничког прописа – Закон о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености (“Службени гласник РС“, број 36/09).

Више о именовању тела за оцењивању усаглашености

Које услове мора да испуни тело за оцењивање усаглашености да би било именовано од стране надлежног министра?

Техничким прописом се утврђују услови, односно захтеви које мора да испуни тело за оцењивање усаглашености да би било именовано. Ти захтеви се, пре свега, односе на:

• стручну оспособљеност запослених и других ангажованих лица;
• опрему;
• независност и непристрасност у односу на лица повезана са производом који је предмет оцењивања усаглашености;
• поступање са приговорима на рад  тела и на донете одлуке;
• чување пословне тајне;
• осигурање од професионалне одговорности за штету у раду.

На који начин се ангажује именовано тело за оцењивање усаглашености?

У складу са Уредбом о начину спровођења оцењивања усаглашености, садржају исправе о усаглашености, као и облику, изгледу и садржају знака усаглашености („Службени гласник РС”, број 98/09-у даљем тексту: Уредба), оцењивање усаглашености се спроводи на основу захтева за оцењивање усаглашености који се подноси Именованом телу.

Поднисилац захтева бира Именовано тело којем ће се обратити, имајући у виду да по истом техничком пропису, односно за исти модел оцењивања усаглашености може бити именовано више тела за оцењивање усаглашености.

Избор Именованог тела врши се на основу увида у Регистар именованих тела који се у електронској форми води у Министарству надлежном за послове привреде. Претрагом тог Регистра може се утврдити која тела су именована, за које производе, са којим обимом именовања, односно за које модуле оцењивања усаглашености је дато именовање и по ком техничком пропису.